Подршка САДа заштити жртава трговине људима у Србији
И у току 2023. године, највећи број откривених случајева трговине људима одвијао се у Србији, а жртве су држављани Републике Србије.
Број идентификованих страни држављана из мешовити миграција је исти као и претходне године. Иако је 2022. године направљен напредак у односу на 2021. годину у погледу идентификованих жртава међу мигрантима и даље има много потешкоћа у овој области идентификације. Оне се односе на кратко задржавање миграната у Србији, честе промене места боравка и боравак у илегалним камповима, недостатак преводиоца, одсуство самоидентификације и недовољно ефикасна прелиминарна идентиикација, односно релативно мали број пријава. На основу разговора са мигрантима, јасно је да је огроман проценат њих у ризику од трговине људима и да морамо да уложимо још много напора и нађемо боља системска решења како бисмо их идентификовали и помогли им.
Један тих напора чине и обуке које одржавамо уз подршку State Department -a Сједињених Америчких Држава и у сарадњи са Међународном организацијом за миграције. Обуке су намењене професионалцима из КИРСа и из система социјалне заштите и помоћи ће им да стекну знања о прелиминарној идентификацији жртава трговине људима, нарочито из мигрантске популације, као и вештине за комуникацију са њима и пружање подршке. Обуке се одржавају у склопу програма „пројекта ENHANCING RIGHTS-BASED AND SURVIVOR-CENTERED RESPONSE TO TIP“
До сада смо одржали две овакве обуке, у Сјеници и Новом Саду, на којима смо обучили преко 50 учесника, а са активностима ћемо наставити и наредних месеци, када ћемо одржати две обуке у Врању и једну у Београду.
Обуци у Новом Саду је присуствовао и амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, Кристофер Хил, који је изјавио да ће Америка наставити да подржава борбу против трговине људима у Србији и изразио задовољство начином спровођења ових обука и читавог програма.
“То постоји у целом свету. Ми се такође са тим проблемом суочавамо у САД. Питање које смо поставили је да ли можемо да делимо искуства, идеје за обуке о томе како бисмо се носили са овим проблемом. Морам да кажем, било је задовољство бити са овим социјалним радницима, који имају толико искуства, који знају шта су практични проблеми на терену и Амбасада је врло задовољна овим програмом. Радујемо се да ово поновимо и негде другде”, навео је Хил.
Директорка Центра за заштиту жртава трговине људима, Александра Љубојевић је говорила о изазовима са којима се систем социјалне заштите суочава у идентификацији и заштити жртава и начинима на које те изазове покушавамо да превладамо.
“Стално се мења ситуација везана за трговину и миграције. Ви стално морате да покушавате да достигнете тренутну ситуацију. Ми покушавамо да досегнемо шта може да падне на памет трафикеру. Људи који раде у мигрантским центрима покушавају да досегну шта може да падне на памет организованим криминалним групама које се баве кријумчарењем људи, и на који начин сви можемо најбоље да дамо помоћ особи које се или налази у ризику или је, нажалост, постала жртва трговине људима.”
