Законодавни и међународни правни оквир

Трговина људима је друштвени феномен који има утицај на готово читаву планету. Kада тај исти проблем не прави разлику између развијених и земаља у транзицији, попут најгоре епидемије погађа милионе деце, жена и мушкараца, а са друге стране доноси милијарде долара профита криминалцима широм планете. Када 21. век увелико тече, а и даље се чују фразе попут ропства, принуде, трговина органима, онда морамо имати у виду да се у борбу против ТРГОВИНЕ ЉУДИМА морају укључити сви расположиви друштвени ресурси и алармирати целокупна мeђународна заједница. Жртве трговине људима немају слободу кретања и слободу избора јер су јој негирана сва људска права. Трговина дрогом, трговина оружјем и трговина људима су три најпрофитабилније криминалне делатности. Велика материјална корист, минимални трошкови и мали проценат осуђених трговаца људима представљају значајне параметре који опредељују многе криминалце и организоване групе да се “баве” овим криминалним активностима.

Трговина људима подразумева куповину и продају неке особе ради њене експлоатације до које долази услед употребе силе, претње, преваре, заблуде, злоупотребе овлашћења, злоупотребе тешког положаја, отмице итд. Пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и не може представљати околност која искључује постојање овог кривичног дела.

Трговина људима се јавља у више облика:

• Радна експлоатација,
• Принудни рад,
• Принудни брак,
• Трговина људима ради усвојења,
• Принудно просјачење,
• Принуда на вршење кривичних дела,
• Принудна проституција или неки други облик сексуалне експлоатације,
• Трговина органима,
• коришћења у оружаним сукобима.

Незапосленост, социјална искљученост, дискриминација, насиље, сиромаштво, све су то неки од многобројних фактора који утичу да неко постане жртва трговине људима.

Конвенција Уједињених нација о борби против транснационалног организованог криминала, у члану 3. Протокола за превенцију, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом, трговину људима одређује као: „врбовање, превожење, превођење, пребацивање, скривање и примање лица, путем претње силом или употребом силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења или тешког положаја, давања или примања новца или других користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем, у циљу експлоатације. Експлоатација обухвата, као минимум, експлоатацију проституције других лица или друге облике сексуалне експолоатације, принудни рад или службу, ропство или однос сличан ропству, сервитут или уклањање органа”

Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима одређује трговину људима као: врбовање, превоз, премештање, скривање или прихват лица, уз примену претње или силе или других облика принуде, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења или стања угрожености, или давање или примање новчаних средстава или друге користи ради добијања пристанка лица које има контролу над другим лицем у циљу искоришћавања. Искоришћавање, у најмању руку, треба да укључи искоришћавање проституције других лица или друге облике сексуалног искоришћавања, присилан рад или пружање услуга, служење, ропство или праксу сличну ропству или вађење људских органа;

Изменама и допунама Кривичног законика (Службени гласник РС, бр. 72/09) уведене су одређене измене у вези са чланом 388. који дефинише кривично дело трговине људима и одређује распон запрећених казни. Измене које се уводе односе се на пооштравање запрећених казни. За основни облик овог кривичног дела запрећена је казна од три до дванаест година док је минимална казна за трговину децом, уместо три повећана на пет година затвора. Посебну околност представља и чињеница ако је дело извршила организована криминална група уз напомену да је уведена и казна за кориснике услуга у случају да су знали или да су могли да знају да се ради о жртви трговине људима.

Члан 388.

(1) Ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, поверења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима, казниће се затвором од три до дванаест година.

(2) За дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу учинилац ће се казнити казном прописаном за то дело и кад није употребио силу, претњу или неки други од наведених начина извршења.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила тешка телесна повреда неког лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

(5) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(6) Ко се бави вршењем кривичног дела из ст. 1. до 3. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором најмање пет година.

(7) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

(8) Ко зна или је могао знати да је лице жртва трговине људима, па искористи њен положај или другоме омогући искоришћавање њеног положаја ради експлоатације предвиђене ставом 1. овог члана, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(9) Ако је дело из става 8. овог члана учињено према лицу за које је учинилац знао или је могао знати да је малолетно, учинилац ће се казнити казном затвора од једне до осам година.

(10) Пристанак лица на експлоатацију или на успостављање ропског или њему сличног односа из става 1. овог члана не утиче на постојање кривичног дела из ст. 1, 2. и 6. овог члана.

Подвођење и омогућавање вршења полног односа

Члан 183.

(1) Ко подведе малолетно лице ради вршења обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње, казниће се затвором од једне до осам година и новчаном казном.

(2) Ко омогућава вршење обљубе, са њом изједначеног чина или друге полне радње са малолетним лицем,  казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Посредовање у вршењу проституције

Члан 184.

(1) Ко наводи или подстиче другог на проституцију или учествује у предаји неког лица другоме ради вршења проституције или ко путем средстава јавног информисања и других сличних средстава пропагира или рекламира проституцију, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана извршено према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном.

Приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију

Члан 185.

(1) Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

(2) Ко искористи малолетника за производњу слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске садржине или за порнографску представу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана извршено према детету,  учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три године, а за дело из става 2. затвором од једне до осам година.

(4) Ко прибавља за себе или другог, поседује, продаје, приказује, јавно излаже или електронски или на други начин чини доступним слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица, казниће се затвором од три месеца до три године.

(5) Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се.

Навођење малолетног лица на присуствовање полним радњама

Члан 185а

(1) Ко наведе малолетника да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој полној радњи, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претње, или према детету, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу

Члан 185б

(1) Ко у намери извршења кривичног дела из чл. 178. став 4, 179. став 3, 180. ст. 1. и 2, 181. ст. 2. и 3, 182. став 1, 183. став 2, 184. став 3, 185. став 2. и 185а овог законика, користећи рачунарску мрежу или комуникацију другим техничким средствима договори са малолетником састанак и појави се на договореном месту ради састанка, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

(2) Ко дело из става 1. овог члана изврши према детету, казниће се затвором од једне до осам година.

Гоњење за кривична дела против полне слободе

Члан 186.

Гоњење за кривична дела из чл. 178. и 179. овог законика учињена према брачном другу и за кривично дело из члана 182. став 1. предузима се по предлогу.

Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи

Члан 350.

(1) Ко без прописане дозволе пређе или покуша да пређе границу Србије, наоружан или употребом насиља, казниће се затвором до једне године.

(2) Ко у намери да себи или другом прибави какву корист, омогућава другом недозвољени прелаз границе Србије или недозвољени боравак или транзит кроз Србију, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране групе, злоупотребом службеног положаја, или на начин којим се угрожава живот или здравље лица чији се недозвољени прелаз границе Србије, боравак или транзит омогућава или је кријумчарен већи број лица, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од три до дванаест година.

(5) Средства намењена или употребљена за извршење дела из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

НАПОМЕНА: Дефинисање појма “трговина људима” свакако не подразумева посматрање бића овог кривичног дела изоловано већ је за његово потпуно разумевање потребно направити јасну разлику са другим “сродним” кривичним делима. У групи сродних кривичних дела кроз свакодневну праксу се јавља проблем разликовања “трговине људима” са кривичним делом “недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи”. Циљ кријумчарења људи је илегално пребацивање преко државне границе и увек подразумева пристанак односно сагласност кријумчарене особе.

Основне разлике:

• кријумчарење  људи  подразумева  постојање жеље илегалног мигранта да пређе државну границу, од чега може одустати у сваком тренутку, док жртва трговине људима најчешће нема такву могућност;
• лица која желе илегалан улазак у другу земљу најчешће прва контактирају кријумчаре миграната,  док трговци људима на разне начине регрутују жртве ступајући први у контакт са њима;
• прокријумчарени мигранти су после преласка државне границе слободни, а жртве трговине људима нису;
• према лицима којима се тргује најчешће се примењује сила, односно принуда, то није случај с кријумчареним мигрантима;
• жртве трговине људима су експлоатисане што не важи за прокријумчарене  мигранте;
• кријумчарење миграната нужно захтева прелажење државне границе, а трговина људима се може одвијати унутар националних граница земље;
• кријумчарење људи представља деликт против државе, док је трговина људима уперена према  лицу, тако да је у првом случају пасивни субјект кривичног дела држава, а у другом појединац;
• трговином људима крше се људска права, док се кријумчарењем миграната повређују прописи о прелажењу државне границе (то не искључује у апсолутном смислу могућност кршења људских права илегалних миграната);
• кријумчарење људи је сврстано у групу кривичних дела против јавног реда и мира, док су кривична дела трговине људима сврстана у групу кривичних дела против човечности.

Оно што је јако важно је чињеница да поред основних разлика између ова два кривична дела треба имати у виду да су илегални мигранти лица у ризику да постану жртве трговине људима јер њихов “статус” подразумева зависност од кријумчара током саме илегалне миграције и чињеницу да у земљи дестинације немају много могућности осим рада на црном тржишту.

Трговина малолетним лицима ради усвојења

Члан 389.

(1) Ко одузме лице које није навршило шеснаест година ради његовог усвојења противно важећим прописима или ко усвоји такво лице или посредује у таквом усвојењу или ко у том циљу купи, прода или преда друго лице које није навршило четрнаест година или га превози, обезбеђује му смештај или га прикрива,казниће се затвором од једне до пет година.

(2) Ко се бави вршењем делатности из става 1. овог члана или је дело извршено од стране групе, казниће се затвором најмање три године.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором најмање пет година.

Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу

Члан 390.

(1) Ко, кршећи правила међународног права, стави другог у ропски или њему сличан однос или га држи у таквом односу, купи, прода, преда другом лицу или посредује у куповини, продаји или предаји оваквог лица или подстиче другог да прода своју слободу или слободу лица које издржава или о којем се стара, казниће се затвором од једне до десет година.

(2) Ко превози лица која се налазе у ропском или њему сличном односу из једне земље у другу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према малолетном лицу, казниће се затвором од пет до петнаест година.

Члан 14.

(1) Ко се одаје проституцији или ко уступа просторије ради проституције казниће се казном затвора до 30 дана.

(2) Ко малолетном лицу уступа просторије ради проституције казниће се затвором до 60 дана.

НАПОМЕНА: Правећи разлику између трговине људима и добровољног сексуланог рада треба напоменути да сама трговина људима подразумева да жртва нема слободну вољу како би одлучивала о свом животу и раду, за разлику од особа које се баве сексуалним радом, које имају могућност и слободу одлучивања. Особа која се бави секусалним радом има слободу одлучивања и кретања и оно чиме се бави је њен избор.  Ове особе су такође у ризику јер оног момента када се промене услови у којима раде, услови услед којих губе могућност слободног одлучивања (експлоатација праћена употребом силе, претње и неретко сталне присмотре трафикера) оне постају жртве трговине људима. Е, то већ није њихов избор.

Преузмите цео закон овде.