Објављен је проширени статистички извештај Центра

Центар за заштиту жртава трговине људима и ове године је објавио проширени статистички извештај са великим бројем података који се, између осталог, односи на социоекономски статус жртава, механизме врбовања и контроле које користе трговци људима и однос жртава и експлоататора.

Посебан фокус је у овом извештају стављен на децу.

Проценат деце међу идентификованим жртвама трговине људима је и ове године био веома висок и износи 41%.

Посебно забрињава то што су облици експлоатације деце веома брутални и изазивају комплексну трауму. Највећи број идентификоване деце су сексуално експлоатисане девојчице (њих 15, од којих су две експлоатисане у оквиру принудног брака). Просечна старост ових девојчица је 14 година. Ови случајеви обично подразумевају вишеструко насиље, принуду на пружање сексуалних услуга, давање наркотика, претње њима или њиховим породицама, ширење видео садржаја са експлоцитним снимцима ове деце и друге поступке који остављају тешке последице по жртве. У многим случајевима су експлоататори били њихови родитељи или друге блиске особе, а значајан проценат ове деце су без родитељског старања.

У највећем броју предмета на којима смо радили, експлоататори су особе које су од раније биле познате жртвама. То су њихови родитељи, партнери, пријатељи, познаници, рођаци и послодавци, а само у малом проценту непознате особе.

Ови односи варирају у зависности од облика трговине људима. Када је у питању радна експлоатација, трговци људима су доминантно послодавци, односно посредници у запошљавању и то у 73% случајева. Када су у питању деца која су радно експлоатисана, њих су искоришћавали њихови родитељи.

У случајевима сексуалне експлоатације трговци људима су особе које су жртве сматрале пријатељима (35%) партнери жртава (33%) и у осталим случајевима непознате особе.

У случајевима принудних бракова трговци људима су родитељи жртава, њихови партнери и чланови породице у које су ва деца „удата“. На просјачење су жртве приморавали њихови родитељи или сродници, а на кривична дела најчешће особе које су им се представљале као пријатељи (60%) или њихови родитељи и сродници у 40% случајева.

Када су жртве деца, подаци показују да их најчешће експлоатишу родитељи, а затим друге блиске особе – сродници и особе које они перципирају као партнере или пријатеље.

Као и у претходној години, најчешћи механизми врбовања су биле понуде за посао. Експлоататори су постављали огласе за посао на друштвеним мрежама и сарађивали са агенцијама за запошљавање. Осим тога, врбовали су жртве брачним понудама и романтичним удварањем и то углавном у случајевима сексуалне експлоатације и принудних бракова. Они су се представљали жртвама као њихови пријатељи, позивали их да иду у клубове, нудили им различите врсте помоћи, давали позајмице или им нудили наркотике. У одређеним случајевима су им отворено нудили да се баве проституцијом или да заједно врше кривична дела, као што су крађе, али су затим преузимали контролу над њима и нису им дозвољавали да престану тиме да се баве.

Злоупотреба различитих интернет платформи и друштвених мрежа се све чешће користи за врбовање, експлоатацију и контролу жртава. У случајевима радне експлоатације страних држављана они су готово увек били врбовани путем интернет огласа, који су објављивани на инстаграму, фејсбуку или на специјализованим сајтовима за тражење посла. Послодавци који су експлоатисали жртве понекад су користили апликације које су служиле за евидентирање присуства на раду, чак и након радног времена, у сврху праћења и контроле.

У случајевима сексуалне експлоатације која подразумева пружање сексуалних услуга, девојке су врбоване такође преко друштвених мрежа, понудама за посао или понудама за везу, а њихове услуге су обично оглашаване преко спевијализованих сајтова, као што је „секси адресар“. Трговци људима су жртвама често претили да ће њихове снимке сексуалног садржаја објавити на друштвеним мрежама и на тај начин су их контролисали.

Деца су често врбована преко четова на видео игрицама.

Ови алати се све чешће користе, па су тако у 2022. години уочени у 25% случајева, у току 2023. у 39%, у току 2024. у 49%, а у 2025. години у 67% случајева. Најмање су се користили у случајевима принуде на просјачење.