Noć kad sam ubila zver…
Pogledaj me u oči… zar nemaš ni mrvu hrabrosti? Sto puta sam ti rekla da se ne igraš sa nečim što ne poznaješ. Pustila sam te da u mnogim bitikama imaš prednost, ti i dalje gubiš… Toliko si mislio da me poznaješ iako sam ti milion puta rekla da nemaš pojma ko sam. Nisam znala ni ja, ti si me prosvetlio. Na ovaj dan pre tri meseca, dok sam na podu ležala umazana tvojom pljuvačkom i mojom krvlju, ti si umro a da toga nisi ni bio svestan. Dok si me gušio, celim svojim telom pritiskao moje rane, poslednji izdah ispustila je tvoja moć a ti si mislio da ponovo pobeđuješ.
Na tvom mestu bilo bi me sramota. Dok si ti urlao, ja sam u svojoj glavi pravila mapu gde ću postaviti svoje topove. Još uvek te puštam da misliš da imaš šanse ali tvoji zidovi samo padaju, dok moja tvrđava neprastano raste. Tebi su udarci bili potrebni da me baciš na pod ali sve što si mislio da si mi oteo, nestalo ti je pred očima, nokautirala sam te bez da ti priđem! Kakav je osećaj biti bespomoćan? Znam da si to voleo da vidiš kod drugih, pa rekoh da ti podarim. U paketu idu strah, paranoja, zbunjenost i mnogo bola – nadam se da ti se dopada poklon koji si simbolično dobio za svoj rođendan. Uvek si znao da kažeš kako ćeš umreti zbog mene, znaš li koliko puta sam ja umrla? Voleo si to nekad. Voleo si da budem u mraku kako bi ti bio moja svetlost. A ja sam mislila da si moj spasilac, moja nagrada za sve što sam preživela i da te je Bog poslao da me otrgneš iz đavoljeg igrališta. Mislila sam da će tvoje zrele i snažne ruke da obgrle ovu tužnu devojčicu u meni i da ću kraj tebe biti najsigurnija i najvoljenija žena. Od ovoga nije prošlo mnogo a već sam stigla do trenutka u kom sam shvatila da sam stobom u oktagonu i da ću i tebe morati da preživim! Borili smo se, branila sam se, a tebe je to zabavljalo. Plakala sam dok si se divljački smejao ali sećam se kad sam ti rekla – moja buka i opiranje ne treba da te plaše… moje tišine… e njih se čuvaj.
Izgleda da smo oboje živeli u zabludi i iluziji – ti da će uspeti da mi uzmeš dušu, ja da ćeš se promeniti. Nažalost, nisi ni primetio da sam otišla od tebe još mnogo pre nego što su ti od mene ostale samo moje stvari. Malo bih da likujem ali pomalo mi je i žao kad pomislim koliko nisi bio svestan da gubiš ovaj rat. U tom momentu ti si umro ali ja sam se rodila.
To veče dok si me gušio, smrt i ja smo se pogledale u oči. Sva tvoja moć i poslednja mrva moje ljubavi ispustile su poslednji dah, držeći se za ruke. Noć pre toga detaljno si ispričao scenario koji pripremaš kako bi ugasio moj život i ponavljao ga više puta, valjda da bismo utvrdili gradivo, zatim si mirno zaspao. Te noći, sa samog dna, isplivala je ratnica. Zbacivši sav mulj sa sebe posmatrala te je kako bezbrižno spavaš. Možda nisi svestan ali ona je spasila i tvoj i moj život, naročito tvoj, ako me razumeš. Sasvim neprimetno išetale smo iz tvog mračnog stana, ostavivši sve, osim srca i hrabrosti. Ipak, ne mogu da se ne pitam – šta to treba da se desi čoveku da se pretvori u takvo zlo, da šeta svetom i otima duše, otima novac, otima telo, ljubav i sreću drugim ljudima.
Na tvojoj strani su neki plaćeni drugovi, ako mene pitaš, sve sami pajaci koji će te prodati za razliku koju im nudi sloboda. Ljudi na mojoj strani bojnog polja tu slobodu drže u rukama, žive je, pružaju mi je tako što me bude i govore mi da mi ona pripada, čine da u njoj bude toplo, čine da je stvarna. Za razliku od tebe, njihova su srca snažna a šake čvrste, ne daju da padnem… dok su se tvoje specijalizovale najviše za jedno, da me gurnu na dno, bar si ti tako mislio.
I dalje ponekad šetaš po mojim mislima i katkad mi se učini da osećam tvoje prisustvo ali ja više ne verujem u babarogu, zapravo, više je se ne plašim. Postao si prošlost.
Posle tebe ostalo je samo nekoliko stvari: par ožiljaka kao podsetnik da sam te preživela, album ružnih sećanja i poluprazna bočica parfema. Njih si mi darovao zajedno sa ružičastim naočarima, onomad, kada si u moj život ušao igrajući ulogu heroja.
Kada nanesem poslednju kap na vrat, baš kao i taj miris, rasprišiće se i nestati tvoja senka, nestaće tvoj urlik besne zveri koji još uvek nekad čujem u noći i zarašće i moja poslednja rana. Pravde ima, poznajem je, osećam je. Verujem u jednoga Boga koji mi je poslao anđele i miroljubive ratnike zahvaljujući kojima moja duša ponosno peva – war is over. Oni su mi podarili nešto što mi ne može oduzeti ni stotine takvih lešinara i grabljivica kao što si ti. Nešto vrednije od svega što imaš – pokazali su mi tajnu i ona ima nekoliko imena – hrabrost, istina, ljubav, vera, nada pravda, SLOBODA! I ja sada stvarno odlazim ali ovog puta sa njima.
Osoba preživela trgovinu ljudima
