Организована регионална конференција: „Либерализација приступа тржишту рада: потенцијали законитих миграција и превенција ризика од прекарних занимања и трговине људима“

Центар за заштиту жртава трговине људима је, у сарадњи са Министарством за рад, заопшљавање борачка и социјална питања, Међународном организацијом за миграције Уједињених Нација и Немачком организацијом за међународну сарадњу, организовао велики, дводневни, регионални скуп под називом „Либерализација приступа тржишту рада: потенцијали законитих миграција и превенција ризика од прекарних занимања и трговине људима“

Већ готово читаву деценију трају интензивна миграциона кретања преко Балкана у Западну Европу. Стотине хиљада људи, међу којима су многи деца, прелазе хиљаде километара на различите начине, уз помоћ кријумчара, илегално прелазећи границе и излажући се незамисливим ризицима да би себе и своје породице спасили од рата, прогона, глади, сирмаштва…

Када говоримо о трговини људима, обично причамо о факторима ризика ко што су сиромаштво, узраст, завистан положај, социјална изолација, непознавање права, недоступност сервиса подршке, илегалан статус… код миграната се сви ови фактори ризика спајају у “perfect storm” и чине их изузетно подложним разним врстама експлоатације. Нажалост само мали број ових случајева успемо да откријемо, још мањи број људи заиста добије сву потребну помоћ, а готово је минималан број случајева трговине мигрантима који бивају до краја правно процесуирани.

Упркос свим напорима, чини се, да још увек нисмо поставили одговарајући систем заштите ових људи, који у очају пролазе кроз наше земље. Постоје бројне објективни разлози за то, али они не могу да буду оправдања да не наставимо да усавршавамо наше системе. Један од важних одлика савремених миграција је велика динамичност. За протеклих десетак година мењали су се начини њиховог путовања, време задржавања, земље из којих долазе мигранти, рута којом иду, па чак делимично и земље дестинације. Трафикери и кријумчари су показали невероватну способност прилагођавања овим променама и суштински је важно да и системи заштите буду флексибилнији.

Сведоци смо чињенице да замље Западног Балкана све више и саме постају земље одредиште миграција и да људи из целог света долазе код нас у потрази за послом. У том контексту државе настоје да им олакшају долазак, с обзиром да код нас постоји велики недостатак радне снаге. Отворени Балкан знатно олакшава кретање радне снаге измешу Србије, Албаније и Северне Македоније. Осим тога Србија је недавно донела нови Закон о запошљавању странаца, а измењен је и Закон о странцима.

У светлу ових динамичних промена, конференција је организовала како би окупила експерте из различитих земаља и различитих струка, који су покушали да анализирају тренутно стање у овој области и предложе заједничко и усклађено деловање у циљу реаговања на долазеће изазове.

Конференцију је отворио специјални саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Срђан Барац, а уз њега говорили су и заштитник грађана, Зоран Пашалић, програмска координаторка за Западни Балкан, Међународне организације за миграције, Дoнатела Брадић и директорка Немачке организације за међународну сарадњу у Србији, Даниела Функе.

Конференцији је присуствовало преко 150 учесника из Србије, Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, као и бројни експерти међународних организација. Одржано је осам панела на теме које су се тицале правног оквира, савремених тенденција у радним и другим миграцијама, превенције, откривања и процесуирања случајева радне експлоатације.

Учесници су нагласили потребу поштовања радног права страних радника, нагласивши да је то не само наша обавеза, већ да то треба да буде и наша компаративна предност у привлачењу радне снаге. Осим тога, дате су препоруке у циљу стандардизације информисања страних радника, укључивања агенција з азапошљавање и синдиката у превенцију радне експлоатације. Истакнута је и потреба за јачим регионалним повезивањем и дат предлог за креирање регионалних стандардних оперативних процедура за поступање са жртвама трговине људима. Наведено је да је важно унапређивање система идентификације жртава трговине људима а од стране експерта OSCE-a промовисан Social Path модел идентификације, који одваја идентификацију и заштиту жртава од полиције и тужилаштва и омогућава да жртве добију подршку без условљавања учешћем у кривичном поступку.

Надамо се да ће овај скуп бити почетна тачка будућих заједничких напора за превенцију и борбу против радне експлоатације на регионалном нивоу.